iz Dece

[ . . . ]

on je došao u školu 
za glavu viši od svih vidi se 
da ga je mama obukla i opeglala 
on ne može da se ne smeje 
njemu se osmeh preliva iz debelih usana 
šake su mu ogromne preko pola klupe 
jabučica mu je kao šljiva kao kesten 
on dolazi na rođendan i moja sestra se naginje 
sa baklavama i ja vidim magle mu se oči i svima njima 
imam haljinu iz mamine mladosti 
prvo mislim da mi dobro stoji onda shvatim 
da izgledam smešno nedoraslo 
imam roze sjaj za usne i stan mi je 
ružan jedna je pitala da li se selimo
stalno izgleda kao da se nismo raspakovali 
i uvek nešto jako miriše 
ima puno ljudi u tom stanu i ja nemam veze sa njima 
ja sam umetnica 
mene će ljudi da zapamte 
i svi će da plaču što mi se nisu divili 
i svi će da budu bedni 
a ja ću da budem u velikom potkrovlju i imaću 
ruske hrtove 
on ne čita knjige i obrijao je glavu i 
pije pivo ujutru i govori gluposti ali su mu ruke 
tako divne i svaku loptu ubaci u koš i ne znam 
da li mi se podsmeva
stalno se držimo za ruke ali on govori 
kome se sve sviđam 
i viđa jednu iz srednje škole 
ona ima duge noge ne vredi što znam da ide 
u mašinski obrazovni centar kad odlazim da prošetam 
za vreme velikog odmora 
a on nije bio na časovima 
u zapljuvanom prolazu između zgrada oni sede 
on je na kamenom zidiću i ona je pored digla nogu 
u uskim frula pantalonama i on gleda kao pas 
kao pas potuljeno i žudno i opasno 
o kako ja sve mrzim mene su tu ostavili 
ja nisam kao vi ja ne znam kako sam došla u taj 
ružni stan što smrdi ja volim konje i hrtove 
i pišem u stihu i nosim stvari koje ne želim 
koje su imale starije sestre one sa guzicama 
lenje krave što stalno pričaju o onome 
cveće više ne znam ni drveće nebo ne vidim ni bunar 
moji su dani kratki i sumorni
da li me je neko primetio 
jesam li na listi najlepših u školi 
čuje li mi neko krčanje u stomaku 
smrdi li mi iz usta i pazuha 
ja živim u argentini u staroj kolonijalnoj kući 
imam freske i tapiserije po zidovima 
doge me lenjo prate kroz velike sobe 
u zatvorenom dvorištu pod kolonadama je kamenje 
kroz koje raste trava 
imam četvoro dece i ta moja deca umeju praćkom 
da pogode sve što se mrda 
imaju jake kose i obrve i puna usta i velike oči 
stalno pevaju i sve su dečaci 
na prozorima su vitraži i dok ih zamišljam oni se magle 
i ja vidim njegove ruke i dugačke mrke noge i 
debeo vrat i zovem ga o kako ga zovem da dođe 
čujem ih noću u školskom dvorištu 
kako ciče i urlaju dok ja sedim pored prozora i čitam 
besmrtnu literaturu 
i dalje me uzima za ruke i čeka ispred muzičke škole 
ali nešto je između mene i njega 
nešto mi je ušlo u usta što kaže pogrešne stvari 
ono što želim neću imati nikad 
nešto me je uzelo 
ispred zgrade su mladići sa hladnim očima 
pored njih treba proći uspravno i ne klecati 
mama kaže ne izazivaj ko izaziva sam je kriv 
i da li sam najlepša devojčica ne ima onih nekoliko 
koje su zaista vrlo lepe i to mi nije dostižno 
to me boli nasmrt 
treba biti poseban 
beli buljavi artur rembo me zove i pruža ruku
čekam da se ukaže prilika samo čekam i dočekaću 
da probam sve od života makar bio kratak 
da upalim sveću na oba kraja 
ćopavi bajron je ispod jastuka 
blejk kliče sa zidova šeli šapuće u tami 
ulica je tako prosta 
opasna deca ne sastavljaju lako rečenice 
ja čitam lotreamona 
ja sam obećana devica sa crnom trakom oko vrata 
upisujem gimnaziju gde nikog ne poznajem i 
niko mene ne poznaje 
tu su bolje obučene devojčice iz centra grada koje već 
znaju sva mesta 
a ja se pravim da znam i onda stvarno 
upoznajem ta mesta 
i najgora sam od svih u školi konačno sam prva na listi 
mama pušim a pre nego što zapalim oližem cigaretu 
kao što ti radiš mama 
vidiš da sam nešto naučila isto sklanjam kosu iza ušiju i 
mašem rukama 
ti si pričala kako si bila najlepša eto ja nisam mama 
ti si pričala da si skakala sa mosta u reku i najbolje plivala 
ja sam skočila još dalje mame gledaj me dušo moja 
kad si me vodila na karate ti si otišla u prvi red 
da radiš najbolje 
a ja u poslednji da ne radim ništa nego da budem 
negde drugde mama 
negde gde nema tebe 
ja sam prva koja duva marihuanu i hašiš mama 
ja sam prva koja pije tablete sa votkom i pivom 
i vekiju i štok ja sam prva što izlazi sa starijim mladićima 
šta te briga što menjam gaćice dva puta dnevno
menjaju mi se gaćice šta mi se zagledaš u gaćice 
džukelo čujem kažeš mi dušo moja 
ja ne mogu da te gledam i neću 
da ti vadim dlaku sa leđa 
idi pa se okupaj mama mrzim 
da ti tražim dlaku ispod plećke 
tvog ispranog brushaltera zašto si vezala tu 
divnu kosu cvetnom maramom od 
moje haljinice zašto ideš zarozana zašto vičeš ženo 
mama zašto si stalno kod kuće mama ništa ti ne vredi 
ja se već uveliko jebem mama 
zveckaju lanci kroz žitko blato zapinju za korenje 
crni pas nije veći od mene 
sela sam na crnog psa 
heroin je divan mama kad bi samo znala kako 
lak korak daje 
uopšte ne gazim na petu i mazno telo 
nisam krava mama i ne lupetaram bila bi ponosna 
kako sam dama mama
muzika mi dolazi duboko unutra me uzima 
svi pevaju o meni za mene i jedan od njih će da dođe i 
da mi pruži ruku i da me odvede i spase 
bolje da budem neko ili da umrem mislim dok se 
penjem na četvrti sprat svakog dana i nosim starijima 
kese sa obe ruke i govorim dobar dan umri babo i 
hoću mama poješću supu ja te mrzim i ne pušim lažu 
samo čekajte crvi ja sam za veliki svet 
ja nemam džeparac kad ti nešto treba ti traži 
kažu oni imaš kod kuće da jedeš kuvano 
kad ti nešto treba ti traži kažu oni 
muzika mi sklanja medveda sa grudi i pčele iz očiju i
zemlju iz usta
ja padam na kolena pred njom i 
nema nazad anđeli pružaju ruke 
dok ne počne da lupa o radijator ona sa drugog sprata 
jer mora da uspava dete 
gledajte ona je u londonu i ima crni frak ili kimono i 
traku oko vrata 
niko ne zna kako se ta zove svi žele da ih pogleda la la 
u pravom londonu tog leta italijani idu iza mene i šapuću 
bela bela 
jedan čudni čovek zove mene i drugaricu da budemo 
modeli za frizuru u pravom londonu 
počinje rat i svi naši ljudi sede i 
gledaju vesti a ja kažem mama sada kad je počeo rat 
mogu li ja da ostanem u londonu i budem 
model za frizure 
šta ti pada na pamet kaže ona govedo glupo 
sada stalno pišem i ne volim nikog 
ne umem da učim teško mi je i nisam dobar đak 
nema nazad 
ja samo hoću u grad da igram celu noć 
dok tamo negde blizu daleko pucaju ginu grabe 
decu na prsa i beže 
ja hoću da se obučem u crno stavim traku oko vrata i 
idem u grad 
i tamo na onom mestu da mi puste pesmu koju znam 
pa da me svi vide 
tata je na putu često ja mamu prevarim pa izađem a 
kada on dođe 
on me vređa i viče i ja mu kažem skočiću kroz prozor 
on meni kaže 
skoči 
o skočila sam ja odavno tata samo ti to ne znaš
i skočiću još i dalje sve do kraja 
i preko kraja ti si tata čoveče rekao meni kad sam imala goli stomak 
jel hoćeš da budeš recka? 
jel to hoćeš? 
ne da nisam recka nego me svi redari znaju tata 
kad odem na to mesto 
a taj moj dečko pevač u bendu tata ispod dušeka 
ima orahe pa posle jebanja svaki put gleda 
da li je skrco orahe i ne samo što gleda već svima 
pokaže tata 
pa nije to šala orasi su tvrdi tata

[ . . . ]

kako divnu sobu imam sad 
u širem centru grada u starom kraju 
samo je sramota što sam ja u njoj 
imam i fotelju u toj sobi i stolicu 
samo je sramota što ja sedim 
imam i konjak i kafu na velikom stolu 
samo je sramota što ga ja pijem 
ja sam đubre kurva izdajica i pogan 
ja sam kukavica i izrod 
izdala sam prvo oca i majku i sestru 
i brata i razne drugarice te bednice 
i sve one što su mi rovarili po bedrima 
bedne i moćne sve njih jer 
kad god su bili tu ja sam bila drugde 
samo decu nisam izdala mada o tome mislim 
svakog dana samo da izađem na vrata 
i krenem da hodam pa kud stignem 
a pogan sam iz duge loze pogani
ja sam kokoš 
zla kokoš što kljuca brabonjke 
dokona kokoš što trebi leš na putu 
a hoću sirota sokolica da budem 
visoko da letim i daleko gledam 
eto kako divne slike imam 
samo je sramota što ih ja gledam 
moram da zovem neke ljude 
bolje od mene da sede tu 
imam i poslužavnik sa ogledalom 
samo je sramota što su moje naočare tu 
a ne od neke prave žene 
imam golem sto od punog drveta 
kad sam se udala trudna 
sa devetnaest godina na svadbi sam 
od teče što je radio u nemačkoj 
dobila najviše para pa sam naručila da mi 
naprave taj sto i čovek je napravio 
taj sto ima skoro trideset godina 
koliko i moj stariji sin 
sto je od punog drveta bukovina 
sve je na njemu od punog drveta 
taj sto je ogroman 
samo je sramota što neko ozbiljan 
ne piše na njemu imam i gramofon 
samo je sramota što već skoro trideset godina 
nisam kupila ploču 
neki ljudi su mi poklonili nekoliko ploča 
neki ljudi koje ne zovem možda umru 
a ja ih nisam zvala 
kako divnu sobu imam sad 
imam i divan pogled gradski velegradski
mama hoćeš li da dođeš kod mene 
ona neće 
ona samo hoće da jede i da joj bude toplo 
ona nema više pameti niti može da se kreće 
tužna je i ljuta hoće svi da dođemo i sedimo 
pored nje i gledamo kvizove i slagalice sada je 
tata u bolnici a ona kaže šta će biti od mene 
on sigurno misli na mene tamo u bolnici 
ljubav moja 
plakala je rekla mi je sine 
meni je najlepše kod tebe 
ali meni nije mama i šta ćemo sad 
bila si kod mene brojala sam dane 
da odeš na drugo mesto mama 
brojala sam dane i držala te za ruku 
sada je red da budeš kod svog sina 
nemoj da se stidiš kupaće te njegova žena 
imaš i tamo televizor i daju ti da jedeš 
a ja ću da gledam u tvoju sliku lepotice 
kad si mi bila mama 
vidi me na slici bebu imam dve godine 
čemu se smejem vidi nešto me ujelo ispod oka 
čemu se smejem sa dva razmaknuta golema zuba 
smeju mi se i usta i oči i nos i uši 
trčim li prema mamici 
pa me gnjave i ljube 
okolo trava i strnjika retko žbunje 
u daljini nazire se naselje na golom polju 
na klupi iza mene nasmejane sedi žena sa 
natapiranom frizurom 
drži ćelavu kratkovratu bebu koja ne zna da hoda 
jesmo li mi znali tu bebu

da li je žena išla u krevet sa tom frizurom 
moja mama nije imala frizuru 
imala je gustu vranu kosu koju je terala iza lepih ušiju 
moja lepa mama 
moja mama ima na jednom mestu lomljen nos 
imam i kožni trosed sam kupila 
samo je sramota što prava neka porodica 
ne sedi na njemu 
kad je moja lutka debela moja mama došla 
stavila sam na kožni trosed ponjavu 
da ga ne upiški 
moja sestra kaže ovde na ovom trosedu 
sedmoro ljudi može da sedne i gleda televizor
taj prizor me je rastužio 
sedmoro ljudi sedi i gleda televizor 
šta gledaju i zašto gledaju 
neke strašne vesti 
hoće li posle jesti 
sada može da se kupi bilo šta 
iz bilo kog dela sveta 
samo odeš i kupiš 
ako imaš para 
bio je divan mesec maj 
hoće li da se vrati 
davno je prošao mesec maj 
i neće da se vrati